У алувијалној равни Дунава изграђено је неколико пешчаних спрудова и острва који својим релативним висинама од 5 до 6 метара доминирају нижим и влажнијим алувијалним тереном. У стручној литератури сматра се да су ова острва и аде нееродираии делови алвијалне терасе коју је Дунав створио својом акумулацијом. Такво једно повеће острво је послужило да се на њему изгради мало насеље по имену Лок.

За одређивање локације насељу свакако је од значаја било поменуто узвишеније острво које је скоро увек било опкољено замочвареном и нижом алувијалном равни те због тога прилично заштићено од непожељних пролазника који су путовали подунавским путем према Тителу или од Титела према Шајкашу и Новом Саду, односно Футогу. У средњем веку Нови Сад још није ни постојао, тада је Футог вршио све функције једног градског и привредног средишта. Само да напоменемо да су тада вашари у Футогу трајали пуних шест недеља.

Становништво Лока је на своме острву, имало места и за насеље, али и за пашњаке и за сетвене површине. У том раном времену није било ни важно бити на неком саобраћајном путу, јер су путеви увек доносили поред робе и многе друге крупне недаће које су понекад биле и судбоносне за живот насеља и становништва у њему. Везе Лока са поменутим подунавским путем биле су веома лоше — преко поменуте замочварене и барском вегетацијом обрасле алувијалне равни, широке око 300 метара. Преко ње се није могло ни запрегом ни скелом, пошто је запрега тонула у дубоко блато, а скела запињала за подводне спрудове и врбаке.

При истовременим максималним водостајима на Дунаву и на Тиси ова алувијална раван је имала толико воде да је и само пешчано острво било плављено. То је натерало и аустријског цара Јосифа II да изда наређење да се становници Лока преселе у подножје Тителског брега поред подунавског пута. Ово измештање села житељима Лока никако није одговарало, пошто су тешко долазили до својих земаља на поменутом пешчаном острву. Стога се 1812. године поново пресељавају на старо место. Ово пресељавање је умногоме убрзано наредбом војне команде у Петроварадину да се поменуто село на друму измести на друго место. Од старе локације у подножју Тителкжог брега остали су трагови од цркве и крчме код сурдука Грац (Градац). Други извори, међутим, казују да 1825. године Лок није забележен на жупанијској карти а да је 1830. био мало село са једном улицом и 40 кућа опет на старом месту, односно на пешчаном острву.

Лок се први пут помиње 1445. године у бачкој жупанији. Средином XV века он је био у поседу тителског каптола. Кроз цео XVI и XVII век о њему нема помена и тек на једнај турској пограничној карти из 1690. године Лок је добио своју ознаку. Становници овога Лока су, вероватно, досељеници са патријархом Чарнојевићем из 1690. Девет година касније Лок већ има 27 кућних старешина са 10 ожењених синова. Године 1715. има пет пореских обвезника, а 1717. он већ плаћа 30 форинти порезе. Две године касније, 1719. Лок има 9, а 1727. године 11 пореских обвезника. Године 1732. становништво је требало да плати 54 форинте ратног и 19 форинти жупанијског пореза.

Када су у Мошорин и Лок досељени праничари из развојачене Суботице, Лок постаје војни шанац. Како је био одређен за Шајкаше, он је после укидања војне границе прво био досетак и нешто више година под жупанијом, а потом у склопу шајкашког батаљона. За време шајкашког периода Лок је имао знатно више домова. Тако је 1762. имао 32, 1773. 33, па 1786. опет 32, а 1792. године 39 српских домова са 171 сгановником. После развојачења шајкашког батаљона 1873, Лок се поново припаја бачкој жупанији.

Лок је кроз целу другу половину XIX века и током XX века непрекидно мало насеље. Пописом из 1890. године Лок има свега 1233 становника и 225 кућа. Према матерњем језику становништво се тада делило на: 1115 Срба, 73 Мађара, 34 Немаца и 8 Хрвата. Према вероисповести православаца је било 1021, католика 133 и евангелика 22. Исте године село је имало хатар од 4867 кј. Од те површине општини је припадало 1976. године држави 897, општини Ђурђево 211 и приватницима 1783 кј.

У етничком погледу Лок је и почетком XX века, а и 1981. године изразито српско насеље.

Лок је претежно земљорадничко насеље, чије је становништво упућено на Тител као економски и административно-управни центај, затим на Шајкаш и на Нови Сад, као најпривлачнији. Има друмску и железничку везу еа овим насељима.

За свој постанак и развитак Лок је имао повољне стратегијске услове и положај на додиру две различите привредне зоне, више сувље и погодне за суве, и ниже влажније погодне за влажне културе.

Друм је изграђен 1890., а железничка пруга 1899. године.

Извор:
Букуров, Бранислав
“Географска монографија општине Тител”
Војвођанска академија наука и уметности
Нови Сад, 1986. године