Гардиновци су мало насеље тителске општине

Подигнути су на истуреном делу јужне бачке лесте терасе којој се Дунав својим значајним левим рукавцем приближио за око 500 метара.
Северно и западно од Гардиноваца простире ое поменута лесна тераса, а источно пространа алувијална раван Дунава. Између лесне терасе и поменутог левог рукавца Дунава је такође али сасвим уски појас алувијалне равни. Према томе, хатар Гардиноваца се простире на две геоморфолошке и фитогеографске територије, на лесној тераси и на алувијалној равни Дунава.
Надморске висине лесне терасе крећу се између 85 и 87 метара, с тим што је доста испољена нагнутост од севера према југу и југоистоку. У овом правцу се крећу и све повришиске воде што је довољно јак доказ нагнутости ове терасе. Геолошки састав лесне терасе је двојак. На источној половини се појављује чист и глиновити лес са доста моћним слојем хумуса док је на западној половини жути песак. На граници, према ковиљском хатару, овог песка је све више тако да представља апсолутни прекривач.
Надморске висине друге геоморфолошке целине крећу се око 75 метара с благим падом према истоку куда отиче и Дунав. Међутим, површина алувијалне равни није идеално равна, пошто се појављују уздужна и овална узвишења састављена од чистог флувијалног материјала. (Острва Велика крчединска ада и Мала крчединока ада, као и острво Лочка ада, имају чак и веће надморске висине тако да их висока вода Дунава сасвим ретко плави. Остали делови алувијалне равни такође су састављени од флувијалног материјала, више песковитог а мање глиновитог.
Треба истаћи још неке ствари које су веома значајне за положај Гардиноваца. Дунав је у ранијим временима приликом сваког високог водостаја плавио своју раван и за собом у већим удубљењима остављао воду. Тако је алувијална раван мање-више била и мочварна и сува што је зависило од апоолутних висина појединих делова. Због таквог хидрографског режима она није била погодна за насаљавање па су се насеља подизала махом на десетак метара вишим странама јужне бачке лесне терасе. На таквој додирној зони изграђени су Гардиновци, Ковиљ, Шајкаш и друга места. Али сва та насеља су изграђена на самој вишој лесној страни било на истуреним деловима. полуострва било, пак, на оним местима где је Дунав испирао подлогу лесне терасе. На таквом месту, као што је већ истакнуто, изграђени су Гардиновци.
Оваква локација Гардиноваца, међутим, била је условљена и различитим фитотеографским саставом на лесној тераси, с једне, и на алувијалној равни, с друге стране. Поред свега овога, у алувијалној равни било је и доста живих токова и рукаваца које је Дунав стварао развијајући своје кривудаво корито. Због своје веће надморске висине и због доста сувог леса лесна тераса је имала степеке одлике са оскудним биљним светом. За време натуралне привреде лесна површина је била пашњачка еа екстензивним сточарством а око насеља и ратарством са житима и другим културама. У ранијим временима, када се већ почела напуштати натурална привреда, због своје плодности (черноземи и ливадске црнице) лесна тераса постаје површина са изразито ратарским одликама.
Због знатно мањих надморских висина, веће влажности и плитке издани која је местимице и повремено бивала изнад њене површине, алувијална равна Дунава, имала је веома бујан биљни свет са крупном и ситном вегетацијом, са многобројним инсектима, гмизавцима, рибама, водоземцима, птицама селицама и грабљивицама и многим животињама, као што су крупна и ситна дивљач и звери.
Подунавски ритови су са оваквим богатством доиста били погодни за живот људи и стога су се људи и насељавали у близини оваквих терена. За време натуралне привреде животни услови које је пружала лесна тераса и животни услови на алувијалној равни Дунава складно су се надопуњавали и пружали скоро идеалне погодности за живот.
У каснијим фазама привредног развоја хидрографкже и фитогеографске прилике у алувијалној равни Дунава морале су се мењати. Приступа се регулацији дунавског корита, мелиорацији ритова и изградњи насипа око Дунава. Кроз овакве промене је прошла и алувијална раван Дунава источно од Гардиноваца. Насипом који почиње на крајњој југоисточној тачки села па се наставља низ Дунав све до ушћа Тисе, алувијална раван је сигурно заштићена од високих дунавских вода. Системом каналске мреже која унакрсно пресеца алувијалну раван, вршена су потребна исушивања од сувишних подземних и површинских вода које су, такође, биле веома штетне за приносе културних биљака на овим површинама.
Благодарећи овим хидротехничким радовима, од некадашње екстензивне и натуралне привреде почела је да ое развија сасвим модерна привреда, прилагођена измењеним хидрографским и фитогеографским приликама. Као што је за време војне управе за свако граничарско и шајкашко село било веома важно колико ће пашњака имати у ритовима, тако је касније још и важније било да свако село има своје парче у риту. Што је то парче оранице било веће село је сигурније било у приносима, док се на лесној тераси због честих суша то није мотло очекивати. Добро је познато и то да она оела која имају веће делове својих хатара на алувијалној равни, економски боље стоје него оиа села која немају ритова на својој територији.
Постоји и један елемеиат који је Гардиновце сврстао у категорију насеља са мање повољним положајем. То је лоша повезаност бољим путевима којима се током историје кретао саобраћај. Шајкаш, Вилово, Лок и Тител су, на пример, на значајном подунавском путу, којим је увек струјао јачи живот. То се управо одражавало и на друга насеља, као што су Будисава, Каћ, Нови Сад итд. Гардиновци су од тог значајног пута удаљени 4,5 кило-метара а то је управо било довољно да буду ван тих струјања и кретања, али у иста мах и ван разноврсних збивања која су била у вези са тим важним путем. Данас су Гардиновци са овим важним путем спојени модерном асфалтном линијом и за моторни саобраћај размак од 4,5 километра представља само који минут дужег путовања.
Код Гардиноваца има и нешто спсцифично што код других насеља нема, сем код Титела. То је положај села непосредно на левом рукавцу Дунава. Може се претпоставити да је овај рукавац у средњем веку био главни ток Дунава и да су Гардиновци, с обзиром на то да су изграђени на високој лесној обали која доминира прилично далеко и низводно и узводно, били неко јаче војно упориште које је имало задатак не само да контролише пловни пут Дунава него и да га чува, па, можда, и да наплаћује пролазну таксу. Локацију тог утврђења требало би тражити на месту где се нижу последње куће на путу Гардиновци—Ковиљ, пошто је ту Дунавац непосредно уз високу лесну обалу. Да је ова претпоставка могућа упућује име Гардиновци које у свом корену има фрацу«ку реч гардер, што би значило чувати, посматрати.

Кратак историјски преглед

Становништво