Током праисторије

:Тителски брег је представљао „острво“ усред меандара и рукаваца разливене Тисе, баруштина и ритских предела Шајкашке, те је као такав погодовао као уточиште древном човеку. Археолози су констатовали присуство човека на Тителском платоу још од праисторије.
Бирајући између равничарских, мочварних станишта и висински доминантне Тителске лесне заравни, праисконски човек се определио за другу варијанту. Поред повољног положаја за осматрање и заштићености од најезде непријатељских хорди, добио је и простор за живот лишен шума, односно територију под разнотравном ниском степом. То је подразумевало, поготово на заравњеном делу платоа, повољне услове за гајење житарица (пшеница, раж, јечам). Падине брега са нискотравном вегетацијом биле су погодне за сточарство, а Тиса је нудила богат улов рибе, те је риболов био посебно значајан за становнике праисконских насеља на брегу.
Положај древних насеља на Тителском платоу имао је утицај и на структуру занимања тадашњих житеља. Бројни археолошки налази указују да су се прастановници Тителског брега бавили земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом. У праисторији и раној историји насељавани су само ивични делови Тителског брега и то углавном у близини сурдука, који су становницима олакшавали прилаз води.
Први подаци о археолошким налазима на Тителском брегу и Шајкашкој датирају још од пре 300 година. Потичу од Марсигли-а (1726), италијанског географа, који је у периоду од 1694. и 1696. године, обележавајући границу између Аустријског и Турског царства, створио прву археолошку слику Тителског брега. Он чак помиње и тврђаву у Тителу као и бројне хумке по Шајкашкој.
Значајнија археолошка истраживања започета су 1983. године а настављена у периоду 1986-1990. године, у оквиру пројекта „Феудвар“. Пројекат је рађен у оквиру сарадње Слободног универзитета из Берлина и Војвођанског музеја из Новог Сада. Археолошким истраживањима утврђено је да остаци насеља потичу из времена од 1700 године п.н.е. до IV века п.н.е. из периода бронзаног и старијег гвозденог доба. Пронађен материјал из бронзаног доба припада тзв. „Ватинској култури“. На Феудвару су пронађени и материјални докази присуства човека гвозденодобне културе која је код нас позната као „Босутска група“. У пронађеном слоју са прелаза из бронзаног у гвоздено доба који је на овим просторима био непознаница. Феудвар је јединствен управо по томе што су на релативно ограниченом простору Тителског платоа постојала насеља из разних праисторијских периода и различитих култура.
Ово археолошко налазиште са Тителског брега савременик је микенске културе. Налазило се на путу који је повезивао простор источног Медитерана са средњом Европом. Овуда су ишле путне и трговачке комуникације, које су оставиле видног утицаја и на материјалну културу овог периода у Панонији. На пронађеним остацима кућа нађени су капители и полустубови, што је директан утицај Микене. Посебно је интересантан налаз тзв. каури-шкољки које воде порекло из Индијског океана, а које су у праисторијско доба служиле као једно од првих средстава плаћања. Овај податак је такође један од доказа да је Феудвар био смештен на трговачком путу и да су Тисом одвожене житарице и кожа на југ све до микенских градова Медитерана, а одатле довожени накит, оруђе и оружје који су даље слати до ондашњих насеља у континенталним деловима Европе.
Поред археолошких локалитета Феудвар (1) и Стубарлија (2), на платоу Тителског брега евидентирани су и следећи локалитати значајни са аспекта археологије:
Бостаниште (Кувеждин) (3), средњевековно насеље. Истраживања су вршена 1951. године. На локалитету су констатовани делови насеља из X-XII века, односно XVI-XVII века, док је североисточно, на самом платоу, евидентирана некропола X-XI века. У насељу су пронађене лончарска радионица и лончарске пећи. Куће изграђене током XVI-XVII века су биле укопаване или делом обликоване у лес. Надземна конструкција је од дрвета, а за израду крова и зидова коришћени су и лес, пруће, плева и трска. У тим кућама нађени жрвњеви и жито, што указује да су се њихови становници бавили пољопривредом за шта је погодност пружала благо заталасана зараван и земљиште типа чернозема.
Калварија (4) је локалитет који се налази на простору који доминира изнад насеља Тител. Ради се о вишеслојном археолошком локалитету у висини од 6 метара, из периода праисторије (неолита, енеолита, бронзаног и гвозденог доба), античког (сарматско насеље) и касносредњевековног периода (остаци утврђеног самостана аугустинског реда). Сам локалитет се налази под заштитом Републике Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја
Под Грацом (5) некропола из бронзаног доба у близини места Лок. Налаз из 1991. године откривен је захваљујући снажним бујичним водама које су са Тителског платоа текле ка југу и оголеле једну вододерину летњег пута. Ради се о некрополи са урнама из бронзаног доба, а истраживачи су уверени да некропола припада великом утврђеном насељу Грац. Насеље се налази непосредно изнад некрополе на самој јужној ивици Тителског брега, потиче из бронзаног и старијег гвозденог доба, а има релативно добро очувану конфигурацију са бедемом и одбрамбеним ровом. Смештено је непосредно са западне стране сурдука.

Највеће питање које се поставља пред археологе је: „Да ли су Римљани били на овим територијама?“

На подручју Тителског платоа на делу средњевековне тврђаве пронађена је вотивна (заветна, жртвена) ара посвећена Јупитеру. На тителском гробљу пронађен је надгробни споменик посвећен Вирскусију припаднику коњице (еквите) кохорте и Британике. Затим ту је вотивна ара посвећена цару Каракали из времена 212-217. године. Затим два постамента и два стуба, делови надгробних споменика, римски бакарни новац, делови саркофага који се сада налази испред зграде општине Тител. Све ово указује да су Римљани били на подручју Тителског брега у неком времену. Питање је дали су пронађени материјални остаци њихове културе донети на ове просторе или су овде рађене. Највећи део остатака из Римског периода данас се налази у музеју у Будимпешти.
Кад је реч о археолошким локалитетима Тителског платоа, треба истаћи да до сада, сем локалитета „Феудвар“, нису рађена систематска археолошка истраживања. Сви евидентирани локалитети су углавном случајно откривени или су само део заштитних археолошких истраживања пре подизања неких објеката (као што је резервоар водовода, антенски стуб). Нека наредна археолошка истраживања Тителског платоа сигурно ће пружити знатно више материјалних доказа о животу култура које су некада насељавале Тителски плато.
Извор података:
1. Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад – Студија заштите – „Специјални резерват природе „Тителски брег“)
2. Даница Димитријевић – „Сармати и Римљани“, Шајкашка, Историја I, Матица српска, Нови Сад, 1975.