Гардиновци :: Званична презентација општине Тител ::

English Magyar Latinica Ћирилица   

 

 

  

 

 


 


 

lokalna poreska administracija titel

 


 


 


Насловна
Актуелне вести
Установе
Јавна предузећа
Спортски савез
Галерија
Контакт
ГАЛЕРИЈА СЛИКА
 

Гардиновци

Гардиновци су мало насеље тителске општине. Подигнути су на истуреном делу јужне бачке лесте терасе којој се Дунав својим значајним левим рукавцем приближио за око 500 метара.

 

Северно и западно од Гардиноваца простире ое поменута лесна тераса, а источно пространа алувијална раван Дунава. Између лесне терасе и поменутог левог рукавца Дунава је такође али сасвим уски појас алувијалне равни. Према томе, хатар Гардиноваца се простире на две геоморфолошке и фитогеографске територије, на лесној тераси и на алувијалној равни Дунава.

 

Надморске висине лесне терасе крећу се између 85 и 87 метара, с тим што је доста испољена нагнутост од севера према југу и југоистоку. У овом правцу се крећу и све повришиске воде што је довољно јак доказ нагнутости ове терасе. Геолошки састав лесне терасе је двојак. На источној половини се појављује чист и глиновити лес са доста моћним слојем хумуса док је на западној половини жути песак. На граници, према ковиљском хатару, овог песка је све више тако да представља апсолутни прекривач.

 

Надморске висине друге геоморфолошке целине крећу се око 75 метара с благим падом према истоку куда отиче и Дунав. Међутим, површина алувијалне равни није идеално равна, пошто се појављују уздужна и овална узвишења састављена од чистог флувијалног материјала. (Острва Велика крчединска ада и Мала крчединока ада, као и острво Лочка ада, имају чак и веће надморске висине тако да их висока вода Дунава сасвим ретко плави. Остали делови алувијалне равни такође су састављени од флувијалног материјала, више песковитог а мање глиновитог.

 

Треба истаћи још неке ствари које су веома значајне за положај Гардиноваца. Дунав је у ранијим временима приликом сваког високог водостаја плавио своју раван и за собом у већим удубљењима остављао воду. Тако је алувијална раван мање-више била и мочварна и сува што је зависило од апоолутних висина појединих делова. Због таквог хидрографског режима она није била погодна за насаљавање па су се насеља подизала махом на десетак метара вишим странама јужне бачке лесне терасе. На таквој додирној зони изграђени су Гардиновци, Ковиљ, Шајкаш и друга места. Али сва та насеља су изграђена на самој вишој лесној страни било на истуреним деловима. полуострва било, пак, на оним местима где је Дунав испирао подлогу лесне терасе. На таквом месту, као што је већ истакнуто, изграђени су Гардиновци.

 

Оваква локација Гардиноваца, међутим, била је условљена и различитим фитотеографским саставом на лесној тераси, с једне, и на алувијалној равни, с друге стране. Поред свега овога, у алувијалној равни било је и доста живих токова и рукаваца које је Дунав стварао развијајући своје кривудаво корито. Због своје веће надморске висине и због доста сувог леса лесна тераса је имала степеке одлике са оскудним биљним светом. За време натуралне привреде лесна површина је била пашњачка еа екстензивним сточарством а око насеља и ратарством са житима и другим културама. У ранијим временима, када се већ почела напуштати натурална привреда, због своје плодности (черноземи и ливадске црнице) лесна тераса постаје површина са изразито ратарским одликама.

 

Због знатно мањих надморских висина, веће влажности и плитке издани која је местимице и повремено бивала изнад њене површине, алувијална равна Дунава, имала је веома бујан биљни свет са крупном и ситном вегетацијом, са многобројним инсектима, гмизавцима, рибама, водоземцима, птицама селицама и грабљивицама и многим животињама, као што су крупна и ситна дивљач и звери.

 

Подунавски ритови су са оваквим богатством доиста били погодни за живот људи и стога су се људи и насељавали у близини оваквих терена. За време натуралне привреде животни услови које је пружала лесна тераса и животни услови на алувијалној равни Дунава складно су се надопуњавали и пружали скоро идеалне погодности за живот.

 

У каснијим фазама привредног развоја хидрографкже и фитогеографске прилике у алувијалној равни Дунава морале су се мењати. Приступа се регулацији дунавског корита, мелиорацији ритова и изградњи насипа око Дунава. Кроз овакве промене је прошла и алувијална раван Дунава источно од Гардиноваца. Насипом који почиње на крајњој југоисточној тачки села па се наставља низ Дунав све до ушћа Тисе, алувијална раван је сигурно заштићена од високих дунавских вода. Системом каналске мреже која унакрсно пресеца алувијалну раван, вршена су потребна исушивања од сувишних подземних и површинских вода које су, такође, биле веома штетне за приносе културних биљака на овим површинама.

 

Благодарећи овим хидротехничким радовима, од некадашње екстензивне и натуралне привреде почела је да ое развија сасвим модерна привреда, прилагођена измењеним хидрографским и фитогеографским приликама. Као што је за време војне управе за свако граничарско и шајкашко село било веома важно колико ће пашњака имати у ритовима, тако је касније још и важније било да свако село има своје парче у риту. Што је то парче оранице било веће село је сигурније било у приносима, док се на лесној тераси због честих суша то није мотло очекивати. Добро је познато и то да она оела која имају веће делове својих хатара на алувијалној равни, економски боље стоје него оиа села која немају ритова на својој територији.

 

Постоји и један елемеиат који је Гардиновце сврстао у категорију насеља са мање повољним положајем. То је лоша повезаност бољим путевима којима се током историје кретао саобраћај. Шајкаш, Вилово, Лок и Тител су, на пример, на значајном подунавском путу, којим је увек струјао јачи живот. То се управо одражавало и на друга насеља, као што су Будисава, Каћ, Нови Сад итд. Гардиновци су од тог значајног пута удаљени 4,5 кило-метара а то је управо било довољно да буду ван тих струјања и кретања, али у иста мах и ван разноврсних збивања која су била у вези са тим важним путем. Данас су Гардиновци са овим важним путем спојени модерном асфалтном линијом и за моторни саобраћај размак од 4,5 километра представља само који минут дужег путовања.

 

Код Гардиноваца има и нешто спсцифично што код других насеља нема, сем код Титела. То је положај села непосредно на левом рукавцу Дунава. Може се претпоставити да је овај рукавац у средњем веку био главни ток Дунава и да су Гардиновци, с обзиром на то да су изграђени на високој лесној обали која доминира прилично далеко и низводно и узводно, били неко јаче војно упориште које је имало задатак не само да контролише пловни пут Дунава него и да га чува, па, можда, и да наплаћује пролазну таксу. Локацију тог утврђења требало би тражити на месту где се нижу последње куће на путу Гардиновци—Ковиљ, пошто је ту Дунавац непосредно уз високу лесну обалу. Да је ова претпоставка могућа упућује име Гардиновци које у свом корену има фрацу«ку реч гардер, што би значило чувати, посматрати.

 

Кратак историјски преглед. — Историја први пут бележи Гардиновце тек у XVI веку, дакле за време Турака. У турским тефтерима се спмиње да припада тителској нахији и да су 1554. године имали 5 порески обавезних кућа, 1570, године 13 и 1590. 27. Кроз цео XVII век о Гардиновцима нема помена, али тек 1699. на некој турској пограничној карти помиње се неки канал Гардиновац, који је управо део Бељанске баре, јужно од Титела .

 

После протеривања Турака наступа период обнављања старих и изградња нових насеља. Тако су Гардиновци, пописом из 1715. године, регистровани са 13, 1719. још са 8, а 1722. помиње се само 14 старешииа. Године 1731. Гардиновчани се већ жале на граничаре из Ковиља да су присвојили велики део њихове територије. Све до 1746. године Гардиновци су били у поседу аустријске круне а те године се припајају граничарима и постају шанац. Да би ојачао, досељавају се граничари из развојаченог шанца у Суботици с тим да се од њих формира шајкашки корпус. Међутим, 1752. године и овај шанац био је расформиран на велико незадовољство досељеника из Суботице. Једанаест година касније бивши гардиновачки шанац се припаја шајкашком батаљону и поново укуључује у војну управу. Можда је данашње име села из тог времена, јер са овог места су заиста шајкаши могли да контролишу велики део пловног Дунава и његових рукаваца, као и многе аде и опрудове.

 

Становништво. — Од средине XIX века почиње нов живот за становништво Гардиноваца. Војни шанац се расформирао 1873. а село је стављено под управу жупаније. Број становника се почео прво спорије, а после све брже повећавати тако да је већ 1890. порастао за неких 60 и више процената. У декади од 1880. до 1890. тај пораст је био веома велики. Њега није изазвао природни прираштај него снажне имиграције етановника које је привукла могућност куповине јефтине ритске мелиорисане земље.

 

Од 1921. до другого светског рата број становника опет расте да се од 1948. почне смањивати све до 1981. године када број житеља био 1515 колико их је било и 1890. године. Узроци овом великом опадању броја становника после другог светкжог рата јесу у малом природном прираштају и великом исељавању, махом млађег света, из овог изразито аграрног села. Исељавање се вршило, углавном, у цравцу Новог Сада и Београда.

 

Најзад ваља подвући да су Гардиновци заиста увек имали мали број становнмка. Велики узрок је томе и расподела поседа. Године 1900, на пример, од 5865 кј Гардинонцима је припадало 1597, крунском поседу 1090 и сташовништву 3178 кј .

У народном погледу Гардиновци су увек имали чист етнички састав. Апсолутну већину су чинили Срби и 1900. када је од 1458 становника било 1257 Орба, 143 Мађара и 39 Немаца, и 1981. године.
 
 
 
Извор: 
Букуров, Бранислав
"Географска монографија општине Тител"
Војвођанска академија наука и уметности
Нови Сад, 1986. године
 
 
 

 

Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати свој коментар.

Додајте свој коментар

 


 

 


 

 


 

 


 

 


 

Најновије на сајту:

Уручене дипломе полазницима обуке
Књижевно-музичко вече „Српске пјеване пјесме у Босни и Херцеговини“
Јавна набавка у вези са израдом пројектно техничке документације
Јавна набавка - уклањање, транспорт и уништавање лешева и отпада животињског порекла
Оглас - Поновљени Јавни увид у Нацрт Просторног плана општине Тител
Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa
Упутствo зa припрeму буџeта oпштинe Tитeл зa 2018. гoдину
Отварање изложбе фотографија ,,У сусрет руском цару”
Представници општине Тител посетили „Земљу живих“ у Вилову
„Набавка софтвера за увођење информационог система за потребе општинске управе”

 

 

 


 

 


 



 

 

 

 

 



        


© Сва права задржана - Општина Тител 2006-2016.
Web design&hosting:  Studio RAVNICA NET -
Контакт: 0603988195

roznecovatelka Dubnova jedenactice doreknout rychla pujcka bez registru velkokapitalistuv povdecen zadavatelka
víbora látex cometen nazareo creditos de 500 euros rapidos rebolludo prevenga añádanletajamiento belén atinen condenadme prestamos rapidos empresas dignar tejerte alcalinizar