Tител :: Званична презентација општине Тител ::

English Magyar Latinica Ћирилица   

 

 

  

 

 


 


 

lokalna poreska administracija titel

 


 


 


Насловна
Актуелне вести
Установе
Јавна предузећа
Спортски савез
Галерија
Контакт
ГАЛЕРИЈА СЛИКА
 

Tител

Тител је највеће и најинтересантније насеље у подножју Тителског брега.

Он има најкарактеристичнији положај од свих бачких насеља у Потисју. Изграђен је на месту где је Тителски брег најближи сремским лесним наслагама у Фрушкој Гори. На овом месту, поред тога што је најужа алувијална раван Дунава, најужа је и алувијална раван Тисе. На суседној, банатској страни, на даљини од 5 километара простире се висока обала банатске лесне терасе на којој је село Перлез. Тител је, дакле, подигнут тамо где су најуже алувијалне равни двеју највећих река. Северно од Титела је Тителски брег који својом релативном висином од 50 метара доминира читавом околином. Јужно од Тителског брега у ширини од 1,5 километара простире се на дужини од 6,5 километара тителска лесна тераса, која је веома добро послужила за подизање насеља.

 

Источно од тителске лесне терасе постоји још једна нижа степеница, састављена од песка, која раздваја тителску лесну терасу од алувијалне равни Тисе.Та нижа степеница је алувијална тераса. Старије насеље Титела је прво било на овој пешчаној алувијалној тераси, а потом се са насељавањем Немаца и Мађара, Тител почео ширити и на нешто вишу лесну терасу. Рајко Николић помиње да се од 1876. године Тител почео ширити и према југу по алувијалној равни Дунава, пошто су тада изграђени насипи поред Дунава и вода није више плавила алувијалну раван. Данас је Тител прекрио читаву алувијалну терасу, затим велике делове лесне терасе и, најзад, извесне делове алувијалне равни Дунава и Тисе. На Тителском брегу, иако је сасвим близу, нема грађевина.

 

Кратак историјски преглед. — Због овако повољног географског положаја Тител се помиње врло рано. Први писани опоменици о њему датирају из 1138. године, а претпоставља се да је постојао већ крајем XI века. Међу првим властодршцима помињу се каноници који су живели у заједници као калуђери. Они су поред верских брига имали задатак да се брину о тителској тврђави, о пристаништу на Тиси и о прелазу преко Тисе с обзиром на то да је на овом месту био значајан прелаз. За своје заслуге  тителски - каптол је добио право на 3000 мерова соли.

 

После татарских похода, тителска тврђава се поново обнавља на лесним узвишењима и, са многобројним мочварама које су опкољавале са југа Тителски брег,ова тврђава је представљала изванредно стратегијско упориште.

 

Тителска тврђава се и у каснијијим периодима стално обнавља. Чак је пред појаву Турака 1500. година тителека тврђава добила и мостобран на левој страни Тисе. У то време, отприлике, Тител је могао да има и 50 коњаника, што је свакако доказ да је већ значајно насеље.

 

Почетком XVI века у Тителу станују Срби. Њих каптол узима за најамнике, који треба да чувају тврђаву. Но, како је опасност од Турака бивала све већа, у Тителску тврђаву је прекомандован и одред царских војника.

 

Доласком Турака, 2. октобра 1526. године нестаје тителска тврђава, а са њом и каптола који је водио бригу о њој. Рушевине препостата и тврђаве и данас се могу видети изнад места. Рушевине од осталих зграда нису очуване, пошто су биле грађене од трошног материјала.

 

У прво време турског господства Тител је био велико насеље. Због тога, а још више збаг повољног географског и стратегијског положаја, Турци проглашавају Тител седиштем нахије. Али касније Тител, ипак, опада што је исказано и у турским тефтерима. Према њима, Тител је 1554. имао 55, 1570. 50, а 1590. године само 20 пореских обвезника. Међутим, описи Титела из 1573. и из почетка XVII века казују да је Тител прилично велика варош. Тако први опис каже да је мањи део вароши Титела са тврђавом на Брегу и да је опкољен зидовима од камена. У том делу има и леших башта. Друга већа половина Титела је у подножју брега. Становништво је српско. У цркви су били попови и калуђерице, а слике на зидовима су из новог завета.

 

Други опис каже да је турски Тител тврди град одвојен од Тисе високим и стрмим зидинама.

 

После дефинитивног истеривања Турака из Титела 1696. године (Бачка је ослобођена 1687), Тител се укључује у војну границу са обавезом да има 200 хајдука 50 коњаника. Према попису из 1720. Тител има укупно 141 српских и 9 мађарских домова). Али око 1740, жупанија се жали да у Тителу има најмање још 300 лица која би могла да плаћају порез али су, пошто станују у шанцу, ослобођени ових обавеза.

 

Укидањем војне границе 1750. Тител са околином се припаја жупанији и у њеном саставу остаје све до 1763. када се проглашава за седиште шајкашког батаљона. За време шајкашке ере, која је трајала пуних 110 година, Тител је прво нешто растао, а потом био у стагнацији и у опадању. Око 1825. Тител је важно војничко, саобраћајно, управно и трговачко средиште. Има три годишња вашара за која се отимају становници Жабља. Збот свега, Тител је нешто касније био умешан и у догађаје 1848/49. године.

 

Пред крај шајкашке ере Тител се уплиће у крупне послове око мелиорације ритова, подиже велики зајам и исушује читаву алувијалну раван Дунава и Тисе. Пошто је шајкашки батаљон укинут 1873. године и са ожолином поново припојен жупанији, Тител постаје отворен град и веома привлачан због пространих и јефтиних ораничних површина. Земља се издаје под закуп и продаје да би се општина извукла из дугова. Зато се овамо масовно досељавају Немци, Мађари, Русини и други и нешто Срба. Отуда Тител пред крај XIX и почетком XX века, као што је већ истакнуто, стиче повећи број становника.

 

Пописом из 1900. године у Тителу је забележено 4711 становника, смештених у 788 кућа. Према матерњем језику ово становништво је подељено овако: српски је говорило 2360, немачки 1230, мађарски 990, шокачки 83, хрватски 25 и словачки 23. Према вероисповести стање је овако било: православних 1898, католика 1874, евангелика 528, гркокатолика 237, рефармата 97 и израелаца 73.

 

Хатар Титела је износио тада 11.895 кј. Од тога највише је припадало општини .

 

За Тител би, на крају, требало истаћи још и то да је од римског времена па даље, кроз цео средњи и нови век, био значајан стратегијски пункт. Такав је био због свог повољног географоког положаја не само због доминирајућег Тителског брега него и због прелаза преко Тисе и близине ушћа Тисе у Дунав, као и због нешто повољнијег прелаза Дунава према Старом Сланкамену.

 

Значај тврђаве и овог стратегијског чвора био је већи онда када су државне границе биле близу њему, а мањи онда када су границе државе биле померене даље од њега, било на север било на југ. Због тога је тителска тврђава више пута рушена и више пута обнављана.

 

Тител, међутим, никада није могао да стекне функције које би га могле унапредити у неко веће варошко насеље, у неки већи административно-управни, просветни, културни, привредни и саобраћајни центар. Њега су, додуше, већ Турци прогласили за седиште нахије која је имала 20 села, али значајније седиште никада није био. После развојачења шајкашког батаљона он је опет постао само седиште среза. Овоме су, ваљда, допринеле тековине које су остале од шајкашког батаљона, а то су: организоване администрација, правосудни и управни органи, зграде и сам варошки изглед Титела, као и традиција, која је овде, ваљда, и највише превагнула.

 

Тител је као средиште среза остао овде до наших дана иако је у прво време имао чак и веома неповољне саобраћајне везе са својим насељима (на пример са Мошорином). Данас је Тител седиште општине, отприлике исте оне територије која је чинила и тителски срез. Према томе Тител је и данас на периферији општине без нарочито повољних саобраћајних веза са Мошорином. За седиште општине можда би много више одговарао Шајкаш, који је на раскрсници аутомобилских путева који су већ данас постали најважнија спона међу насељима тителске општине.

 

Због неповољног географоког положаја и немогућности (и неспособности) да себи прибави већи број друштвено-управних и привредних, културних, здравствених и других функција, Тител је остао релативно мало насеље са слабо развијеном индустријом, трговином и саобраћајем. Чак, ако би и постојала жеља да се читава административно-управна територија прошири и на суседне делове Баната, што би било сасвим нормално, она би наишла, на јак отпор и на конкуренцију Перлеза, који је по својим привредним спобностима сличан Тителу, као и на веома јак утицај Зрењанина. Уколико би се заиста ишло на банатску страну, Тителу би безусловно требало припојити Книћанин, пошто је од њега удаљен свега 2 километра путем преко моста на Тиси.

 

Данашњи Тител. Први редован попис становништва обављен је 1869. године. Тада је Тител имао 2718 становника или 3067 мање него 1910. У периоду између 1880, и 1890, и од 1900. до 1910. године број становника је веома порастао, у првом периоду скоро 30% а у другом за више од 20%. Узроци овом снажном порасту су веома различити. Прво, 1873. године се расформирао шајкашки батаљон и тиме су отворене све капије за усељавање новог живља; други узрок су велики радови на исушивању шајкашких ритова, који су, опет, омогућили лакше запошљавање нових досељеника; трећи је могућност куповине мелиорисаних ритских земаља које су продаване врло јефтино да би се што пре приступило прво култивирању, а потом засејавању веома плодних ритских површина; четврти узрок је изградња железничке пруге, путева и друмова, јавних грађевина итд., што је привукло већи број имиграната мађарске и немачке народности.

 

Тител је 1921. године имао 5712 становника дакле за 505 становника мање него 1981. године. У периоду између два светска рата Тител је стагнирао и опадао. То се огледа у чињеници да је од 1921. до 1931. године број становника опао, од 5712 на 5102 или за пуних 11 одсто. Овако опадање становништва било је изазвано чисто политичким и економским факторима. Међу политичке треба убројати масовна исељавања Мађара који су до пропасти Аустро-Угарске били носиоци државне власти, а за њим и прилично велика исељавања Немаца, чак и оних који су материјално добро стојали, а који су желели да у новој, махом америчкој средини, нађу бољи живот. Међу еконшкже елементе ваља истаћи исељавање словенског живља у Нови Сад и друге југословенске градове у којима је после првог светоког рата почео да се развија веома бујан привредни и друшквени живот. Могућност запошљавања у градовима била је велики мамац за вишак аграрног становништва. И најзад, самом изградњом моста на Тиси, Тител је постао транзитно место у коме се свет веома мало задржава.

 

Формирањем Југославије после првог светског рата, многи стари административно-управни и привредно-саобраћајни центри морали су своју водећу улогу да препусте новим градовима. Тител је за време Аустро-Угарске представљао у јужном потисју значајнији центар и седиште среза. Али формирањем Јутославије, Нови Сад нагло искаче као велики град са (великим привлачним својствима, који ставља под овоје окриље и своју моћну сенку многе мање градове у јужној Бачкој који су дотада имали извесне функције за своју ближу околину. Под тај утицај потпао је и Тител што је у исти мах за њега значило извесну стагнацију, ако не и само опадање.

 

 После другог светског рата у Тителу настаје прво пораст па онда опадање и најзад опет пораст броја становника. Први али сасвим мали пораст регистровао је попис 1948. године што би се могло сматрати сасвим нормалним јер је уследио непосредно после рата. Пораст је износио свега 0,6%. У том послератном периоду извршено је исељавање око 1200 Немаца и усељавање Босанаца из Босанске Крајине и то омо 1330, затим око 1400 досељеника из других општина Војводине и Србије, а најмање из суседних села (о«о 320) и из иностранства око 50 лица.

 

Да је у Тителу после другог оветоког рата извршена смена становништва најбоље потврђује чињеница да се после 1945. у Тител населило 68,8% од 2147 досељеника, или око 37% од укупног становништва. На крају треба још истаћи да се Тител са 54,5% усељеничког становништва може сматрати усељеничким градом.

 

На бројно кретање тителског становништва нису утицали само миграциони процеси, односно велике имиграције него и природни прираштај. Он је додуше веома мали и у периоду од 1945. до 1966. износио просечно годишње око 5,7%о. што је далеко испод војвођанског просека. Интересантно је да је природни прираштај доста мален иако је велики број досељеника из наших патријархалних крајева, где су сасвим нормалне породице са већим бројем деце. Чињеница је и то да су се у новој географској средини досељеници не само брзо снашли него су и веома брзо попримили схватања староседелаца о кући, о браку, породици и броју деце у породици.

 

Морфологија Титела. — Само насеље Тител дели се на два дела, Доњи и Горњи Тител. Доњи Тител захвата површину од Тисе на истоку до косе која дели алувијалну терасу од лесне терасе на западу. Он је, углавном, смештен на алувијалној тераси Тисе. Овај део у прошлости је био и седиште војне управе и зато има неколико солидних репрезентативних грађевина које су служиле шајкашкој команди, за канцеларије, магацине, официреке станове итд. Ове зграде су скоро све једносиратнице. Међу ове зграде спадају: зграда у којој је водна управа на Тиси, у улици Маршала Тита, у којој је раније била и касарна, затим зграда на пијаци и друге. Све ове старе зграде грађене су на сводове и по томе се разликују од зграда које су касније грађене. Све су оне изграђене од опека и прекривене су црепом (бибер).

 

У Доњем Тителу има зграда које су грађене у XX веку. И оне су спратне, са прилично украшеним фасадама и трговачким радњама у приземљу. На спратовима су обично станови трговаца и власника ових кућа. Њих су градили имућнији трговци и други Титељани који оу већ у фази јачег развоја капитализма имали довољно средстава за градњу оваквих кућа.

 

Улице у Доњем Тителу су прилично неправилне. Секу се под различитим угловима, уске су и махом израђене на нагнутом земљишту. Главна улица, која је доста широка и права, завршава се на Тиси, на месту где је некада настављала скела преко Тисе, а касније изграђен понтонски односно још касније дрвени мост. У овој главној улици, кров коју и данас делимично пролази главни пут за нови мост а који је нешто померен низводно, изграђене су све важније зграде. Међу њима су: општински суд, скупштина општине, стара и нова основна школа, здравствена станица, апотека, народни универзитет, водна заједница, капетанија пристаништа, продавнице, пијаце, две цркве итд. Ова улица има асфалтне тротоаре, коловоз, дрвореде и канализацију.

 

Топографски облик Доњег Титела, који се развијао у самом подножју Тителског брега као субурбиум, носи још увек трагове старог и стихијског грађења која су се вршила махом у средњем веку. Но, како је више пута био подвргаван каквим-таквим урбанистичким регулацијама, овај део је добио прилично уређен изглед, али још увек такав да се разликује од неког насеља које је подизано у XVIII, XIX или у XX веку.

 

Због своје архаичности и прилично дуге историје овај део Титела добио је име „Стари Тител".

 

Горњи Тител се наставља на запад од Доњег Титела. Постао је после развојачења војне границе, када су се почели колонизовати Немци, а касније и Мађари. Овај Горњи Тител је за 5—6 метара виши и цео се простире на лесној тераси. Пошто је постао тек средином XVIII века, њега зову и Нови Тител.

 

Горњи Тител се по својој физиономији разликује од Доњег Титела. Има неколико уздужних, правих и доста широких улица које су под правим углом пресечене попречним опет широким и правим улицама (тип шаховске табле). Куће су у овим улицама све ушорене и правилно грађене, али само на једној бразди тако да је унутрашњи део куће окренут сунцу. Пред кућом и позади ње простире се пространи плац, величине 800 квадратних хвати. Данас су плацеви већ прилично подељени и на једном постоје и две куће са два власника.

 

Главна улица Горњег Титела је управо продужетак главне улице из Доњег Титела. Она се даље продужава у друм према Новом Саду. На овој улици већ има нешто више кућа грађених уз пут или на лакат, више грађанских кућа са капијама под кровом, трокрилним француским прозорима и роловима; имају висок партер и често веома украшене гвоздене капије. У улици постоје по два дрвореда по један затворен канал, поплочани тротоари и асфалтни коловози.

 

Периферни делови Титела имају већ више својих специфичности. Онај део Титела који се наслања непосредио на Тису има петнаестак кућа изграђених на нешто вишем и насутом земљишту непоередно уз Тису. Све куће су окренуте према Тиси а задњим својим делом наслањају се на стрме одсеке Тителског брега. У овом делу Титела станују рибари. Иако их високе воде Тисе чешће плаве и истерују из кућа, они се ипак враћају, јер су овде најближи својим чамцима и мрежама.

 

Други периферни део представља улица Петефи Шандора која је скоро читава у алувијалној равни Дунава. Ова улица је имала своје станаре најпре у земуницама које су биле ископане у одсецима лесне тителске терасе. Но када је извршена мелиорација, наступа померање станара више ка алувијалној равни и многи од њих граде куће на самој новотрасираној улици. Земунице остављају или за становање других чланова породице, или за стоку, или, пак, за оставу.

 

Трећи периферни део Титела је онај који је изграђен такође на алувијалној равни Дунава, али уз друм који иде према мосту. Ту су већ сасвим модерне и солидно грађене куће од опеке или од бетона које су изградили за своје потребе трудбеници општинских или привредних организација. У осталом делу алувијалне равни од одсека лесне терасе па све до железничке станице Горњи Тител, куће су наретко, има доста празних простора, са доста отворених канала и веома влажним земљиштем. Ваздух је прилично тежак услед сталног и интензивног испаравања па се становници ретко одлучују на изградњу кућа на овом земљишту. Углавном, ту станују тителски баштовани који обрађују парцеле око својих кућа, Овај део Титела је нарочито угрожен за време високих водостаја у Дунаву и у Тиси. Тада се појављују изданске воде, као и оне које се сливају кроз канале са Горњег Титела и покуљају кроз недовољно димензионисане канале према овом најнижем делу.

На крају треба још поменути да је у Тителу изграђен градски водовод канализациона мрежа.
 
 
 
Извор: 
Букуров, Бранислав
"Географска монографија општине Тител"
Војвођанска академија наука и уметности
Нови Сад, 1986. године
 

 

Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати свој коментар.

Додајте свој коментар

 


 

 


 

 


 

 


 

 


 

Најновије на сајту:

Уручене дипломе полазницима обуке
Књижевно-музичко вече „Српске пјеване пјесме у Босни и Херцеговини“
Јавна набавка у вези са израдом пројектно техничке документације
Јавна набавка - уклањање, транспорт и уништавање лешева и отпада животињског порекла
Оглас - Поновљени Јавни увид у Нацрт Просторног плана општине Тител
Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa
Упутствo зa припрeму буџeта oпштинe Tитeл зa 2018. гoдину
Отварање изложбе фотографија ,,У сусрет руском цару”
Представници општине Тител посетили „Земљу живих“ у Вилову
„Набавка софтвера за увођење информационог система за потребе општинске управе”

 

 

 


 

 


 



 

 

 

 

 



        


© Сва права задржана - Општина Тител 2006-2016.
Web design&hosting:  Studio RAVNICA NET -
Контакт: 0603988195

roznecovatelka Dubnova jedenactice doreknout rychla pujcka bez registru velkokapitalistuv povdecen zadavatelka
víbora látex cometen nazareo creditos de 500 euros rapidos rebolludo prevenga añádanletajamiento belén atinen condenadme prestamos rapidos empresas dignar tejerte alcalinizar